Ja sam Marko Teodorović i dobio sam poklon života!
Sve je krenulo 2005. godine, kada sam saznao da mi je jedina šansa da preživim, transplantacija srca. Pošto se u Srbiji transplantacije srca ne rade, jedina opcija mi je bila, da spas potražim u inostranstvu i tako smo se moja porodica i ja suočili sa činjenicom, da mi je potreban ogroman novac, koji, kao i mnogi u Srbiji sam mogao samo da sanjam. Ubrzo je krenula akcija za novčanu pomoć „Srcem za srce“, koju je pokrenula moja škola, Zemunska Gimnazija. Cela Srbija mi je pomogla! Moji drugari iz Zemunske Gimnazije, obični građani, studenti, penzioneri, firme… U rekrodnom roku su pare prikupljene i u decembru 2005. sam otišao u Nemačku, u njihovu najpoznatiju bolnicu za bolesti srca, Dojčes Herccentrum u Berlinu (Deutsches Herzzentrum Berlin).
Moja porodica i ja smo verovali da će sve to brzo biti gotovo i da ću se sa novim srcem, vratiti svojima drugovima, školi, životu… Nažalost, nije bilo tako. Ubrzo po dolasku u Berlin, sam doživeo moždani udar, a nedelju dana kasnije i izliv krvi u mozak. Posle visoko rizične operacije na mozgu morao sam 6 meseci u banju na rehabilitaciju, a doktori su me tek posle godinu i 2 meseca, nakon šloga, stavili na listu čekanja za transplantaciju srca. U rehabilitacionom centru u Branderburgu sam povratio motorne funkcije, od moždanog udara, ali zbog srčanih tegoba, sam bio u jako lošem stanju. Na kraju, posle dve godine čekanja, doktori iz Nemačke su odustali od transplatacije, zbog povišenog plućnog pritiska i kao rešenje su mi ponudili veštačku pumpu (VAD). Zbog toga što VAD nije rešenje za vrstu kardiomiopatije koju sam ja imao (restriktivnu), odbio sam i zajedno sa porodicom krenuo, da putem interneta, tražim mišljenja drugih centara u svetu.
Doktori iz drugih bolnica, su se ili složili sa doktorima iz Berlina ili su mi predložili transplantaciju i srca i pluća. Hjuston u Teksasu je bio moja poslednja šansa! Posle konsultacija između doktora u bolnici Sveti Luka (St. Luke’s), videli su da je krvni pritisak u plućima porastao zbog prirode moje bolesti i da će ga novo srce smanjiti. Prihvatili su da dođem u Ameriku, da dođem na preglede i konačno da uradim transplantaciju srca.
U decembru 2007. sam otišao u Hjuston, u februaru 2008. sam bio na listi čekanja za transplantaciju srca, a 23. aprila 2008. godine sam dobio novo, zdravo srce! 23. april je sada moj drugi rođendan, dan kada sam pobedio bolest!! Danas se odlično osećam, završio sam gimnaziju, upisao fakultet, družim se i uživam u životu kao normalan, zdrav čovek.
Ja sam imao sreću da je narod svojim donacijama pomogao da odem u inostranstvo, ali na jednog koji ima tu sreću, ide gomila ljudi koji nemaju snage i mogućnosti da pokrenu tu ogromnu mašineriju donacija.
Zato je toliko važno da ovde, u Srbiji, počne da se rade transplantacije svih organa i tkiva, da bolesni ljudi ne moraju da krenu teškim putem kojim sam ja, ali i mnogi drugi ljudi, prošli.
Moj donor je bio dečko od 28 godina. Nisam upoznao njegovu porodicu, ali da on i oni nisu imali tako plemenita uverenja, ko zna gde bi ja danas bio. U Americi, ali i u Srbiji sam imao priliku da vidim i da upoznam dosta ljudi koji su imali sreće, da su njihovi donori na vreme, za života, zaveštali svoje organe i da su pričali o tome sa svojom porodicom.
U Srbiji tema donorstva još uvek nije razvijena, ljudi se plaše od mitova koji prate ovaj deo medicine. Običan čovek ne razmišljalja o tome, a kada ga neka priča o zaveštanju ili transplantaciji dotakne, mitovi su brojni.
Ljudi hoće da idu na onaj svet celi, ne znaju kakav stav ima crkva, plaše se da im neće biti pomognuto u slušaju nesreće ako doktori saznaju da su donori, plaše se mita i korupcije, misle da iz moždane smrti mogu da se povrate, da su prestari ili prebolesni da bi bili donori…
Sve ovo nije tačno, to su česti mitovi u ovoj oblasti. Istina je da se zaveštanjem organa spašavaju životi ljudi! Da je donorstvo organa i tkiva plemenit, human i solidaran čin koji podržava i crkva i zajednica! Istina je da kada pacijent doživi moždanu smrt nema povratka tj. moždana smrt je smrt. Da ne postoji starosna granica i nikada nismo previše bolesni za donorsku karticu. Da posle smrti jednog donora, 5 ili više teško bolesnih ljudi se ponovo rađaju. Svi koji su primili neki organ to znaju i slave taj dan kao svoj drugi rođendan!
U mojoj okolini je dosta ljudi izvadilo donorsku karticu, ali je još važnije da su pričali sa svojom porodicom na ovu temu, pa i u svojoj zajednici i društvu. Pored posedovanja donorske kartice veoma je važno da su članovi porodice tj. bližnji upoznati sa odlukom o doniranju, jer upravo oni daju poslednju odluku o donorstvu organa u slučaju moždane smrti. Čak i u zemljama gde po zakonu ne treba dozvola porodice da bi uzeli organe, na primer u Hrvatskoj ili Španiji, lekari uvek prvo pitaju porodicu! A kada se društvo upozna koliko ljudi će živeti zahvaljuljući organima preminulog i zahvaljuljući potvrdnoj odluci porodice, odluka je laka.
Da, transplantacija i donorstvo organa i tkiva ne bude više bauk, angažovao sam se i sam, sa podrškom porodice, koliko mogu i znam. Sarađujem sa nekoliko organizacija (npr. Sve za osmeh), sa sudentima medicine (IFMSA Srbija), sa studentima drugih fakulteta i svima koji imaju želju da pomognu.
Pokrenuo sam veb sajt DonorHeroj na adresi http://donorheroj.com/ sa ciljem da edukuje i promoviše donorstvo pod sloganom ”Spasi živote, zaveštaj organe”. Ljudi koji, pored svih predrasuda i mitova u vezi sa zaveštanjem organa, se ipak odluče da postanu vlasnici donorske kartice su zaista heroji! Heroji koji će možda spasiti nekoliko života!
Zato je važna nacionalna kampanja ”Produži život”, DonorHeroj, kao i svaka kampanja o važnosti doniranja organa i tkiva.
Važna je podrška sportista, novinara, političara i uopšte javnih ličnosti, nacionalnoj kampanji doniranja organa i tkiva.
Važni su i obični građani, penzioneri, školarci, studenti… svi!
Od izuzetne važnosti je pozitivna atmosfera koja se gradi, jer moramo svi zajedno da stanemo iza ovog projekta koji znači život!
Ja sam Marko Teodorović i dobio sam poklon života! Pomozite da neko drugi dobije novi život, postanite donor organa i tkiva.
