U prvim godinama rada beogradskog Medicinskog fakulteta praksa je bila da studenti anatomiju uče putem disekcije, dok se danas nastava zasniva na posmatranju preparata, proučavanju atlasa i samoinicijativnog pretraživanja interneta gde se mogu naći razni sajtovi, poput Visible human project. Izuzetak je izborni predmet „Tehnike disekcije“ koji vode prof. Blagotić i prof. Štimec, ali samo mali broj studenata učestvuje u tome.
Čini se da je glavni problem u nedostatku donatora i postavlja se pitanje da li bi Fakultetu moglo da se pomogne po ovom pitanju donošenjem novih propisa o korišćenju kadavera u nastavne svrhe.
Najnoviji članak studentskog BMJ (British Medical Journal) donosi iskustva iz Tajvana gde je dugo postojao sličan problem zbog religijskih verovanja. Sasvim neočekivano, prevaziđen je javnim kontaktom studenata i porodica donatora. Posle završetka kursa strukture se anatomski ušivaju i u zajedničkoj ceremoniji telo se prati na kremaciju.
Da li bi ovakav način nastave bio korisniji i da li bi sličan pristup i u Srbiji mogao da dovede do sličnog rezultata?
citirano : BMJ 2009;339:b5001
